Pet žena, koje su dio prve ženske ekspedicije sa Balkana koje se penju na vrh preko 8.000 metara, stiglo u Nepal i na putu su do baznog kampa za Manasluu, osmi najviši vrh svijeta. U bazni kamp, kako je planirano, stižu 10. septembra.
Šta ih čeka tokom uspona na 8.163 metra, za Maja.team govori Dragan Jaćimović iz Extreme Summit Teama (EST Adventure), partnerske organizacije projekta “She Goes First”, prve ženske regionalne ekspedicije na vrh preko 8.000 metara.
Tim čine Marija Zogović iz Crne Gore, Marija Sekulović i Dušica Jovanović iz Srbije, te Daliborka Milićević i Antonia Viljac iz Hrvatske.
One su trenutno u Nepalu, na putu prema Manasluu. Nakon treka, 10. septembra planiran je dolazak u bazni kamp na 4.800 metara, gdje počinje period aklimatizacije i priprema za završni uspon.
Alpinista i osnivač EST-a, Dragan Jaćimović, i sam se peo na Manaslu, bio je i vodič i organizator ekspedicije. Iz tog iskustva, kaže da je možda najveći izazov koji očekuje ove žene ono što će se događati u njima:
“Očekuje ih možda najveća borba sa samim sobom, koju su do sada iskusile u životu.“
Jaćimović je kazao da je na njima da tumače promjene u prirodi i da im se prilagođavaju, a ne da se striktno drže plana.
“Treba da prate sopstveno mentalno i zdravstveno stanje u svakom trenutku. Uspon na Manaslu je više mentalni izazov, nego fizički”, rekao je on.
Dodaje da na sreću ova ekipa žena ima odlične vodiče, a da je na njima da budu strpljive i da sačuvaju unutrašnji mir.
“To se postiže na dva načina. Prvi je uspostaviti hormonsku i biohemijsku ravnotežu u tijelu. Balans tečnosti, elektrolita i glikogena (šećera) u tijelu je od suštinske važnosti za mentalnu stabilnost. Zato tri obroka, plus užina, dobar odnos sa kuvarom”, smije se i dodaje “i bar tri, do četiri litra tečnosti dnevno”.
Podsjeća koliko je na ovakvim usponima važna aklimatizacija.
“Aklimatizacija je proces koji traži strpljenje. Njihov najveći neprijatelj na ekspediciji jesu one same. Nema takmičenja, nema dokazivanja, nema žurbe… Na svaku nepredvidjanu okolnost koja se desi (npr. čekanje u baznom kampu zbog lošeg vremena…) treba reći – ko zna zašto je to dobro”.
Uz hormonsku i biohemijsku ravnotežu, dodaje Jaćimović, važna je i emotivna stabilnost.
“One su tim. Treba da se drže zajedno i prave dobru atmosferu. Ne treba preozbiljno da shvate ovu ekspediciju. Svaki osmijeh i šala na visini vrijedi suvog zlata”.
Vrh nije moranje, a ni obaveza
Jaćimović dodaje da je važno da se čuvaju i “dobronamjernih” savjeta ljudi iz drugih ekspedicija.
“To ponekad zna da bude veliki problem. Ljudi koji u baznom kampu imaju potrebu da se stalno sa nekim druže, da se ne odvajaju od vas, u stvari nesvjesno prenose svoje strahove, a vi postepno gubite energiju i vremenom počinjete sa sumnjate u vaše odluke”, prenosi on neka svoja iskustva.
Iznad svega ostaje jedno pravilo: Vrh nije važniji od bezbjednosti.
“Vrh nije moranje, a ni obaveza“, kaže Jaćimović, naglašavajući da članice ekspedicije ne treba da osjećaju pritisak ni prema sponzorima, ni prema organizatorima, ni prema bilo kome drugom.
“Treba da uživaju u svakom trenutku na planini”.
Planine spajaju ljude
EST Adventure (estadventure.com) već 25 godina organizuje trekove i ekspedicije čiji su članovi bili iz svih država bivše Jugoslavije.
“I to nam mnogo znači”, kaže on.
U pripremi #SheGoesFirst, EST je pomogao u obezbjeđivanju logistike i vodiča u Nepalu, kao i iskustvom koje je timu bilo potrebno za pripremu za jedan od najzahtjevnijih alpinističkih izazova.
“Ovoga puta smo napravili jedan nevjerovatno kompaktan tim što je teško u današnji vremenima. Pronašli smo novac, pomogli da dobiju najbolju moguću logistiku u Nepalu, najbolje vodiče i prije polaska nesebično smo podijelili naše veliko iskustvo sa njima”, kaže on i dodaje da je prva regionalna ženska ekspedicija na Manaslu samo nastavak kontinuiteta u radu EST-a.
Kako je rekao, slično su radili i ranije.
“Spajamo ljude iz regiona, brišemo predrasude i otvaramo oči ljudima koje im mediji zatvaraju. Na našim ekspedicijama planine spajaju ljude mnogo snažnije nego što su ih granice ikada razdvajale”, kaže on.
Na stazi, dodaje Jaćimović, nije važno odakle dolazimo, već je važno koračati zajedno.
“Različiti jezici, različite vjere i različite zastave nestaju onda kada svi gledamo isti izlazak sunca sa vrha, jer najljepši su oni vrhovi sa kojih se vraćamo sa više prijatelja nego što smo ih imali kada smo krenuli. Zato sve ovo radimo. Zato je bitna ova ekspedicija. Ne vrh. Već poruka koju šaljemo”, poručuje.
Ženski usponi na Manaslu
Prvi uspon na Manaslu ostvarili su japanski alpinista Toshio Imanishi i šerpa Gyalzen Norbu 9. maja 1956. godine, dok su prve žene koje su se popele na ovaj vrh bile Mieko Mori, Naoko Nakaseko i Masako Uchida iz Japana, 4. maja 1974.
Kad su u pitanju žene sa Balkana, na Manaslu su se, tada sa EST-om, 2008. godine popele Kristina Ađanin (Srbija) i Simona Pogač (Slovenija), 2017. godine Uta Ibrahimi (Kosovo), a u septembru prošle godine, na Manaslu se popela i Aida Peko (Bosna i Hercegovina).
FOTO: Privatna arhiva
